Kordiceps - Nefroprotektor

Kordiceps - Nefroprotektor

Nefroprotektor

Kordiceps je odavno prepoznat kao nefroprotektor - sredstvo koji štiti i regeneriše bubrege, jedan koji se još nije razvijen u zapadnoj medicini. Pacijenti sa insuficijencijom bubrega, koji su uzimali kordiceps su pokazali naglo poboljšanje funkcije bubrega (smanjenje azota i kreatinina, povećanje hemoglobina) i opšteg stanja (smanjeni otoci i povećan arterijski pritisak). Naučnici su potvrdili da je kordiceps pojačao sintezu DNK u ćelijama kanala bubrega stimulacijom njihove regeneracije, što se ogleda u smanjenju gubitka belančevina preko urina. Kordiceps štiti bubrege od akutne nekroze kanalića, povećavajući otpornost na hipoksiju (arterije bubrega pokazuju spazam tokom stresa, smanjujući dotok kiseonika do bubrega; pod dugoročnim stresom, povreda i krvarenja, kanalići bubrega mogu da se umrtve - jedan od mehanizma akutne insuficijencije bubrega).

 

Stepen kolagenoze je definisana oštećenjem bubrega. Za neke autoimune procese, reakcije bubrega su jedine. Tako se Bergerova nefropatija karakteriše nagomilavanjem imunih depozita, sastavljenih od antitela iz

klase IgA u glomerulama bubrega. Njen tretman još nije istražen. Kod ove bolesti, lečenje kordicepsom identifikuje njegovu zaštitnu ulogu na bubreg (Lin, 1996).

 

Kinezi su koristili kordiceps za teške bolesti bubrega: hronični nefritis, bubrežna disfunkcija i insuficijencija, hronični pijelonefritis, i nefrotski  sindrom. Moderna medicina zasnovana na dokazima, zagovara adekvatnost takvog tretmana. Čeng (Cheng) (1992) je prijavio značajno smanjenje mortaliteta u eksperimentalnom istraživanju hronične bubrežne insuficijencije kod pacova posle 4 meseca ishrane kordicepsom, povezujući to sa poboljšanjem indikatora bubrega (smanjenjem ostataka azota u krvi za 25%, kreatinina za 56%, povećanje hemoglobina za 13%). Uporedo s tim su se poboljšali indikatori ćelijskog imuniteta (nivo transformacije limfocita slezine, povećanje IL-2 za 78% i ekspresije njegovih receptora na limfocitima za 21%). Pre ovog istraživanja (Chen, 1986), 30 pacijenata su pokazali pozitivne rezultate hronične bubrežne insuficijencije i uzimanja kordicepsa 6 grama dnevno u periodu od mesec dana. Nakon toga, Jiang i Gao (1995) su potvrdili ne samo pozitivne promene laboratorijskih pokazatelja (smanjenje proteinurija, ojačana aktivnost SOD koja snažno inhibira lipidnu peroksidaciju), ali i kliničko poboljšanje kao i smanjenje arterijskog pritiska za 15%, sastavnog kliničkog indikatora stanja bubrega. Guan (1992) i Čen (1984) su tesno povezali poboljšanje funkcije bubrega uticajem kordicepsa na subpopulacijom T-limfocita. Ovo svojstvo kordicepsa ima nesaglediv značaj za primaoce bubrega koji su obavezni da uzimaju hemopreparate-imunodepresive do kraja svog života. Šta treba preduzeti kada ovi lekovi izazivaju toksične reakcije? Kod sedam pacijenata nakon transplantacije bubrega uzimanjem azatioprina, razvila se leukopenija, pa je preparat zamenjen prednisolom sa ciklosporinom i istovremeno je prepisan micelijum kordicepsa. Broj leukocita kod ovih pacijenata se brzo obnovio (Yu, 1994). Ciklosporin je jedan od najboljih imunodepresiva

koji se uzima posle transplantacija bubrega, ali i on može da ošteti tkivo bubrega. Bilo je logično da se ispita mogućnost njegove primene zajedno sa nefroprotektorom. U placebo-kontrolisanom istraživanju učestvovalo je 69 pacijenata sa transplantacijom bubrega koji su uzimali ciklosporin 5 mgr/kg/dan. Tri meseca posle operacije oni su prepisali ekstrakt kordiceps 3 gr/dan za 15 dana (Xu, 1995) a posle tog perioda, svi indikatori bubrega (rezidualni azot, kreatinin, N-acetil-glukoza-aminidaza) grupe kordiceps su znatno poboljšani u odnosu na kontrolnu grupu. Ovo je potvrdilo da kordiceps štiti bubrege od štetnog uticaja ciklosporina i štiti njegovo imunokorektivno dejstvo kod recipijenata bubrega.

 

Simulirano oštećenje bubrega ciklosporinom (30 mg/kg/dan za 30 dana) kod pacova moglo je da se niveliše (znatno smanji) dodavanjem prirodnog kordicepsa (0,5 gr/kg za 8-10 nedelja). To se manifestovalo u smanjenju nivoa rezidualnog azota za 19-39%, smanjenju slike hroničnog nefritisa (smanjenjem intersticijalnog otoka, krvarenja, fibroza, denaturacije i nekroza kanala prema patohistološkim rezultatima istraživanja) (Zhao i Li, 1993). Ovi eksperimentalni podaci su se preklapali detaljno sa kliničkim rezultatima kod 30 primalaca bubrega koji su uzimali ciklosporin u dozi 5 mg/kg/dan. Ako se doda kordiceps, dolazi do poboljšanja funkcije bubrega u odnosu na uzimanje samo ciklosporina (Xu, 1995).

 

Najdemonstrativnije i najubedljivije su bila istraživanja kod oštećenog amino-glukozaminima koja su potvrdila da je kordiceps počasno nazvan nefroprotektorom. Svi lekari su svesni toksičnosti antibiotika te vrste na

bubrege (gentamicina, kanamicina, streptomicina, amikacina), pa ipak, oni se moraju uzimati kod nekih bolesti (tuberkuloza, plućne i crevne infekcije) i u isto vreme treba kontrolisati šteta koja se pri tom nanosi bubrezima. Uzimanje kordicepsa zajedno sa ovim antibioticima je u potpunosti zaštitilo bubrege od njihovog toksičnog dejstva. Pri tom je utvrđeno da kordiceps štiti osnovni pumpni mehanizam, koji održava jonski potencijal ćelija u bubrezima: Na-K-ATP-azu. Poznato je da poremećaj celovitosti zida ćelije dovodi do izjednačavanja koncentracija jona Na i K u i van ćelija, što dovodi do njenog uništenja.

 

U istraživanjima na pacovima potvrđeno je da gentamicin ima toksično dejstvo na ćelije kanala, koji zadržavaju blagotvorne supstance u organizmu. Efekat uništavanja tih ćelija je detektovan nivoom Na u urinu koji nije mogao da apsorbuje i fermenta NAG koji dolazi do urina pri uništenja ćelija kanalića. Tako se, uzimanjem kordicepsa, nivo NAG u urinu znatno smanjio u odnosu na kontrolnu grupu - za 61%, dok je Na opao za 2,7% (!) (Zheng, 1994). Kordiceps ne samo da je sprečavao uništenje ćelija bubrega, već je povećavao njihovu regeneraciju (mikroskopski rezultati istraživanja) i proliferaciju (po akumulaciji radioaktivnog markera). Pacovi hranjeni kordicepsom (1 gram dnevno za 7 dana) su pokazali znatno slabije štetno dejstvo gentamicina (bolji bio-hemijske i histološke nalazi, skoro duplo veću aktivnost Na-K-ATP-aze, što potvrđuje da ćelije bubrega rade efikasno). Slični rezultati su dobijeni istovremenom upotrebom kordicepsa sa kanamicinom (Zheng, 1992) i amikacinom (Wao et al., 1991). Izuzetne uspehe kordicepsa upoređivali su sa posljednjim dostignućima farmakologije (Bi, 1994): 28 pacijenata sa gentamicinskom nefropatijom su dobijali kompleks lekova za 6 dana - ATP, koenzim A, citohrom C, dok je ostalih 29 pacijenata sa istom patologijom dobijalo kordiceps (4,5 g/dan za 6 dana). Neki pacijenti koji su uzimali kordiceps znatno je dolazilo do kliničkog poboljšanja (89% naspram 45%). Toj grupi je trebalo znatno maje vremena za normalizovanje rezultata

analize urina (u proseku 3,8 dana) nego grupi koja je uzimala medikamente (u proseku 6,9 dana).

Nema proizvoda u ovoj kategoriji.

Budizdrav © 2019. UKION SHOPS