Coriolus versicolor kod pacijenata sa sindromom hroničnog umora

Coriolus versicolor kod pacijenata sa sindromom hroničnog umora

Dr Jean Monro (MB, BS, MRCS, LRCP, FAAEM, DIBEM, MACOEM) je osnivač Breakspear Hospital, ambulante u Hempel Hemstead-u za imunodeficijentne pacijente. (Dr Monro je lekar konsultant u Fachkrankenhaus, Nordfriesland-Bredstedt, Germany)

Citokini TH1 protiv citokina TH2

Održavanje ispravne ravnoteže između ćelijskih i humoralnih imunoloških odgovora je od fundamentalnog značaja za sposobnost organizma da ima delotvoran imunološki odgovor na virusne i druge izazove. Nekoliko različitih podpopulacija T-ćelija imaju uloge efektora i regulatora imunološkog sistema. Od njih su najvažnije dve podgrupe ćelija CD4+ T poznate kao TH1 i TH2 (T-pomoćna ćelija 1 i T-pomoćna ćelija 2), a tako se zovu jer obe pokazuju pomoćne funkcije za B ćelije i druge T ćelije.

Citokinski profili odgovora TH1 i TH2 su međusobno sprečavajući i odgovorni su za održavanje ravnoteže između humoralnih i ćelijski posredovanih imunoloških odgovora. 

Najveća proizvodnja pro-inflamatornih citokina (TH2) dolazi tokom noći i ranog jutra, u vreme kada je plazma kortizol najniži (to objašnjava zašto poremećaji imuno-zapaljenja, kao što je reumatoidni artritis i astma, često pokazuju pogoršanje noću ili rano ujutru). Najveći imunološki odgovor TH1 se javlja od sredine jutra do rane večeri.

Imunološki odgovor TH2 je dominantan kod hroničnih virusnih stanja kao što su HIV i hepatitis C, dok su nivoi citokina TH1 i ćelija prirodnih ubica smanjeni kod ovih stanja. Ćelije TH2 luče faktor tumorske nekroze kao i pro-inflamatorne citokine, uključujući Interleukin-4, Interleukin-6, Interleukin-10 i Interleukin-11.

Imunološki odgovor TH1 promoviše transformaciju suzbijajućih ćelija CD8 u citotoksične ćelije prirodne ubice koje imaju vitalnu ulogu u inaktivaciji virusno inficiranih i mutagenih ćelija.

Citokini TH1 obuhvataju:

IL-2 - Glavni faktor rasta i za ćelije CD4+ i za ćelije CD8+, koje imaju antitumorske, anti-bakterijske i anti-virusne efekte, kao i ulogu u borbi protiv parazitskih infekcija i kod autoimunih odgovora.

Interleukin 12 - Aktivira ćelije prirodne ubice, radi sinergistički sa IL-2 u indukciji ćelija prirodnih ubica, povećava se alogeni odgovor CTL i pojačava proliferaciju perifernih krvnih ćelija u mirovanju izazvanu sa IL-2.

Interferon Gama (gINF) – koji proizvode T-limfociti (T-Hi podtip) i ćelije prirodne ubice.

Smatra se da se telo nalazi u ,,izbalansiranom” imunološkom stanju kada postoji dinamička ravnoteža između imunoloških stanja TH1 i TH2 tokom perioda od 24 sata. Međutim, ako se telo kreće u imunološko stanje TH2 i posle toga ne uspe da se vrati u imunološko stanje TH1, tada je nastala promena od TH1 u TH2. Sa promenom od TH1 ka TH2, profil citokina postaje zaključan u jednom inflamatornom remontnom obrascu, uz istovremeno smanjenje nivoa ćelija prirodnih ubica i održavanje zaraznih bolesti.

Posebno, promena od TH1 do TH2 stvara povoljne uslove za kontinuiranu proliferaciju stanja TH2 kao što su astma i reumatoidni artritis kao i za nastavak hroničnih virusnih stanja, uključujući sindrom hroničnog umora usled imunološke disfunkcije (mijalgični encefalomijelitis) (CFIDS (ME)), HIV i hepatitis C.

                                               Imunološki odgovor TH1 protiv imunološkog odgovora TH2

Imunološki odgovor citokinskog profila TH1                                                                     Imunološki odgovor citokinskog profila TH2

Ćelijski imunološki odgovor                                                       Tip                                             Humoralni imunološki odgovor

               10:00 – 20:00                                              Izbor vremenskog perioda                                    20:00 – 10:00

Anti-virusni

Anti-bakterijski                                                                Funkcija                                                          Pro-inflamatorni

Anti-parazitski

_______________________________________________________________________________________________________ 

Interleukin 2 (IL2)                                                                                                                                  Interleukin 4 (IL4)

Interleukin 12 (IL12)                                                           Citokini                                                         Interleukin 6 (IL6)

Interferon Gama                                                                                                                                    Interleukin 10 (IL10)

__________________________________________________________________________________________________

Nizak                                                                               Nivo kortizola                                                      Visok

Visoka                                                              Aktivnost ćelija prirodnih ubica                                           Niska

 

FAKTORI KOJI DOPRINOSE PROMENI TH1 – TH2

Višestruke vakcinacije

Izloženost karbamatu i organofosfatnim insekticidima. Ovi sprečavaju događaje koje pokreće Interleukin-2 a koji su suštinski za funkcionisanje TH1.

Unos steroida, kao što je kortizol. Demonstriran je razvoj profila citokina TH2, koji je izazvan kortizolom od bezazlenih ćelija.

Psihološki i fizički stres. Stres aktivira adrenalne osovine hipotalamusa hipofize i dovodi do povećane proizvodnje kortizola. Prekomerna fizička aktivnost i uskraćivanje hrane i sna takođe dovodi do pada odnosa hormona dehidroepiandrosterona (DHEA) prema kortizolu i povećanja promene od TH1 na TH2. Poznato je, da među studentima koji se suočavaju sa ispitima, raste titranje antitela virusa Epstein-Barr. Ovaj virus je obično kontrolisan od strane odgovora TH1. Stres uzrokuje gubitak kontrole što dovodi do povećane virusne replikacije i stoga povećane proizvodnje antitela.

Kancer. Mnogi od faktora rizika za pojavu kancera, kao što su karcinogene hemikalije ili duvanski dim takođe izazivaju dugoročnu upalu i niže nivoe TH1. Konkretno, kod pacijenata sa kancerom debelog creva pronađeno je da imaju neobično niske nivoe TH1. Smanjenje nivoa TH1 umanjuje sposobnost tela za efikasnu borbu protiv tumorskih ćelija, i pored pojačanih TH2 (proinflamatornih) izazvanih odgovora, odgovorni su za stvaranje novih krvnih sudova oko oštećenih tkiva, što može omogućiti tumoru da raste i da se širi.

NUTRITIVNOST GLJIVA I UKIDANJE PROMENE OD TH1 NA TH2 KOD PACIJENATA SA SINDROMOM HRONIČNOG UMORA

Merenje aktivnosti ćelija prirodnih ubica pruža dragocenu indikaciju ravnoteže između imunoloških stanja TH1 i TH2. Kod imunološkog stanja TH1, aktivnost ćelija prirodnih ubica je visoka, dok je kod imunološkog stanja TH2, niska. Aktivnost ćelija prirodnih ubica je stoga, ključna odrednica u proceni potencijalnih sredstava za ukidanje promene sa TH1 na TH2.

U svojim preliminarnim rezultatima kod 15 pacijenata sa mijalgičnim encefalomijelitisom/sindromom hroničnog umora usled imunološke disfunkcije (CFIDS) (Mycology News issue 4), dr Žan Monro je utvrdila povećanje citotoksične aktivnosti ćelija prirodnih ubica u proseku od 13 CMM na početku istraživanja do u proseku 31 CMM, nakon 60 dana suplementacije Koriolusa-MRL. Citotoksična aktivnost ćelija prirodnih ubica kod zdravih osoba iznosi u proseku 41 CMM.

Navedeni nalazi podržavaju upotrebu Koriolus-MRL kao reverzibilni agens za promene od TH1 na TH2. Ovo je takođe sugerisano na osnovu usmenih dokaza pacijenata dr Monroa i od drugih istraživača pacijenata sa sindromom hroničnog umora usled imunološke disfunkcije (CFIDS) koji izveštavaju o povećanju nivoa energije nakon rasporeda suplementacije Koriolusa-MRL.

Doziranje: 2 nedelje po 6 tableta dnevno (dva puta po 3 tableta, pre obroka) i 6 nedelja po 3 tableta dnevno (ujutru, pre obroka).

Odnos između sindroma hroničnog umora, fibromijalgije i reumatoidnog artritisa - Klinička perspektiva

Dok je virus Epstein-Barr dugo bio umešan u sindrom hroničnog umora, nedavna istraživanja dr Blaškea (Blaschke) na Univerzitetu u Getingenu (April 2000 issue of The Journal of Rheumatology) su naglasila moguću ulogu ovog virusa u drugim stanjima povezanim sa umorom, uključujući reumatoidni artritis.

Dr. Blaške je pregledao serume 55 pacijenata sa reumatoidnim artritisom za antitela protiv kodiranih antigena virusa Epstein-Barr i zatim uporedio rezultate sa podacima od podudarne kontrolne grupe od 60 osoba bez reumatoidnog artritisa.

Kod pacijenata sa reumatoidnim artritisom, grupa dr Blaškea je detektovala dvostruko povećanje vrednosti antitela IgG protiv nuklearnog antigena 1 virusa Epstein-Barr u poređenju sa kontrolnom grupom. Nivoi antitela protiv Epstein-Barr virusnog kapsidnog antigena nisu bili značajno različiti između grupa.

Nalaz da može postojati zajednička etiologija koja povezuje sindrom hroničnog umora i reumatoidni artritis jeste u vezi sa mojim kliničkim opservacijama jedne veze kod mojih pacijenata sa fibromijalgijom i reumatoidnim artritisom, sa prethodnom izlaganjem sindromu hroničnog umora. Izgleda da je povezanost progresivna, sa pacijentima koji gravitiraju od sindroma hroničnog umora ka fibromijalgiji i reumatoidnom artritisu u toku perioda od šest (6) do deset (10) godina.

 Napredovanje                                    I                                  II

Sindrom                                    Hronični umor               Fibromijalgija

Vremenska skala (meseci)                 1-36                          36-60

Jasno je da vremenska skala i tok ovog napredovanja zavisi od imunološkog stanja pacijenta. Ako imunološko stanje može biti ojačano, sa odgovarajućim smanjenjem titranja virusa Epstein-Barr, pomenuto napredovanje može biti odloženo ili potpuno izbegnuto. Međutim, ukoliko postoji produženi stres i imunološki sistem je dodatno oslabljen, onda je napredovanje brže.

Što se tiče imunološke suplementacije i za pacijente sa fibromijalgijom i za pacijente sa reumatoidnim artritisom, utvrdila sam da ishrana gljivama može da bude veoma uspešna. Suplementacija koju sam ja koristila, obuhvatala je Coriolus versicolor na nivou od 3 grama dnevno tokom 12 nedelja - 3 tablete ujutro, 30 minuta pre obroka i 3 tablete uveče 30 minuta pre večere. Ako je neophodna dalja suplementacija, posle perioda od prvih 12 nedelja, obično je na smanjenom nivou od 3 tablete dnevno (1,5 grama - 30 minuta pre doručka).

Na osnovu ove suplementacije pacijenti sa fibromijalgijom osećaju povećanje energije i smanjenje bola, u roku 15-30 dana, dok pacijenti sa reumatoidnim artritisom obično počnu da osećaju poboljšanje nakon 30-45 dana. U svim slučajevima preporučujem da testiranje virusa Epstein-Barr treba sprovoditi u 8 nedeljnih intervala da se prate promene u virusnim titranjima virusa Epstein-Barr.

 

 

Nema proizvoda u ovoj kategoriji.

Budizdrav © 2019. UKION SHOPS